VEČNOST OVDE
***
Otkud ta odvažnost u meni
Još ne stavih svoje stopalo u tuđ trag
Znači ne bežim
I kad sam samo nit koju tkaš u sećanje
Kako sebi mogu dozvoliti
Ili
Zašto mi je dozvoljeno
Da u meni toliko vere nastane
Može
Zapisane reči su svuda i uvek iste
Samo govornik
Čini njihov pojam drukčijim
Zato treba znati slušati
A takvo bogatstvo ti nemaš
12. jun 95.
***
Zašto me ispusti
Kristal se razbija u parčiće žalosti
Koji proizvode vetrove ludila
Pa moram ti ispiti krv iz dlanova
Doći do te topline
Ta žitka tečnost tela tvog
Prija mi
Jer poslednje je što mogu
Učiniti tebi
Dok prikupljaš krhotine
Sa svog poda
Uzaludan trud
Očistiti nećeš ni zaboraviti
Niti ćeš moći zalečiti ruke
Ostarićeš u ludilu
Gledajući sopstvene ožiljke
Sa mojim likom
Dozivajući me imenom
24. jul 94.
***
Ples boja u ogledalu
Pesma i treptaji svetlosti u noći
Reči beščujne i pogled
Poklonjena kap kiše na dlanu
Za osmeh i miris nežnosti
Jedno veče iz sna
Samo jedno veče iz sna
Za večnost ovde
Oktobar 91.
***
Postavljaš preda mnom granice
Zadatke koje moram ispuniti
Shvatam i činim
Rešavam tvoje rebuse
Jer ih ti sam ne možeš rešiti
Zato ih postavljaš meni
Želeći da mislim da si mudrac
A ti me jednostavno želiš
Znaš i ne možeš mi prići
Zanela te želja da fasciniraš me
Poklanjajući stihove i rime
Stoga lutaš
U grmlju punom trnja
Kažnjavajući sebe bolom
Ne vodeći računa o vremenu
A dugo si u njemu
I to me plaši
Vidim da sad uživaš u samoći
U razaranju svog tela duše
Časteći se ispijanjem krvi sa ispucalih usana
Verujući da je to
Jedini žar života
Jedina zdravica
Smeješ se ljudskoj slabosti
Sebi
Jer gubiš svoje nebo
Mesto koje ti pripada
Mene
A samo malo ti hrabrosti treba
Da priđeš mi
Reči koje mi nisu izrečene
Na koje
Čekam
12. januar – 3. mart 95.